Sažimajući ovo vaše, sve bi se moglo svesti na trla baba lan. Ono o čemu je Antonić govorio je da su oni pozeri koji su učestvovali na tkzv. antifašističkom protestu pripadali levici koliko i neki kapitalista sa početka 20. veka. Potencijal te i takve levice je jadan, jer je takva levica "estetski" element u političkom životu koji daje privid demokratije i različitosti mišljenja, dok u stvarnosti ta levica predstavlja skup dobro ušuškanih licemera koji zamagljujući stvari skrećući pažnju sa onih koji se debelo bogate, na šačicu nekih obrijanih likova koje pre ili kasnije policija potrpa u maricu.
Naravno, vama je Antonić zasmetao jer ste se verovatno i sami prepoznali u njegovom tekstu.
Preporuke:
0
0
2
sreda, 29 oktobar 2008 02:22
Vladan Milanko
Ovoga puta, biram da odgovaram na komentare svog teksta. Zato što sam "hodočasnik u nesvetoj zemlji", budući da u ovoj rubrici preovlađuju tekstovi naklonjeni strani suprotnoj od one za koju se ja zalažem? Ne baš. Pre će biti da koristim priliku da se svi malo zabavimo u skladu s onim: "Vredi se šaliti samo sa ozbiljnim stvarima". Pa, da krenem.
@Neofit,
U filmu "Bal vampira" R. Polanskog, ima jedna scena kada vampir ulazi kroz prozor, a tu ga dočeka lovac na vampire koji, čim ugleda vampira, izvadi golemi krst. Vampir gleda u krst i počne da se smeje. Pa kaže ovome: "Imate pogrešnog vampira!" Naime, vampir je Jevrejin, i krst na njega ne deluje. Tako i Vi ovde, "imate pogrešnog vampira". Na Vaše da je moj tekst "trla baba lan" mogu samo da se zahvalim, jer kad mi neko kaže tako nešto, to doživljavam kao kompliment. To je prvi promašaj, jer ovo "trla baba lan" znači da je u pitanju neko ko se razlikuje od većine danas, a većina stalno nešto radi, jer se plaši da stane i da za promenu misli. Drugi promašaj jeste to što se obraćate materijalisti s argumentom da se radi o prividu, dok se suština krije... Pa ne, privid je, za materijalistu, suština. Posle čitanja Paskala, kod kog je dovoljno da neko klekne pa da bude vernik, te nije uopšte potrebno da negde "u dubini duše" veruje, zatim posle čitanja Altiserovog čitanja Spinoze, pa onda posle analize Hegelovog "duh je kost" sprovedene u tekstovima Mladena Dolara i Slavoja Žižeka, ne mogu da mislim da je ovakvo stajalište kakvo je moje nečuveno. Ima ljudi koji tako misle, sad to što Vi ne mislite tako, čini Vas onima koji tako ne misle... Ja imam bradu zato što dosta čitam i pišem a brijanje mi oduzima vremena, pa se moja pojava već tako preklapa sa mojom suštinom. Na kraju, Vi kažete da sam se ja prepoznao u Antonićevom tekstu. Ne slažem se. Ali da dodam, smatram da ste se Vi pogrešno prepoznali u mom tekstu, pa je to i takvo pogrešno prepoznavanje urodilo nabrojanim potonjim promašajima.
Preporuke:
0
0
3
sreda, 29 oktobar 2008 11:16
vuk, onaj pravi
Odličan tekst, pitak, samo ima jednu manu. Fale mu argumenti! Osim ako autor misli da su ismevanje i omalovažavanje oponenta argumentacija. Uostalom, svi koji se pozivaju na Žižeka kao na vrhovni autoritet u svojoj polemici, unapred priznaju da se više oslanjaju na retoriku, a manje na argumente. U svakom slučaju, nadam se da će se iz ovoga izroditi jedna šira diskusija o temi koja to zaista i zaslužuje. Unapred se radujem Antonićevom odgovoru. P.S.Gospodine Milanko, vidim da ste ljubazno odabrali da nam odgovarate na naše skromne priloge, što je za svaku pohvalu (kamo sreće da i ostali autori krenu vašim stopama), pa vas molim za jednu informaciju. Naime, strašno me interesuje ko je još od učesnika onog tužnog "antifašističkog skupa", naravno osim vas lično, iz redova levice?
Preporuke:
0
0
4
sreda, 29 oktobar 2008 17:02
Vladan Milanko
@Vuk,
Da Vam odgovorim na ovo prvo, o argumentima i retorici, kritikom podele sveta na 1) svet u jeziku, i na 2) svet van jezika. To bi, u prevodu, bila Hegelova kritika Kantovog shvatalja dijalektike. Dok je po Kantu, ovako uprošćeno, dijalektika retorika, po Hegelu je sama stvarnost dijalektična, a ja sam tu hegelijanac. Kategorije kao što su istina i ne-istina moguće su tek kroz prizmu jezika. Ako postuliramo svet van jezika, rizikujemo da dobijemo svet o kom se niti može, niti vredi, niti sme govoriti. Jezičke kategorije prethode shvatanju stvarnosti, bez jezika, bez promišljanja, nema ni sveta ni stvarnosti, a ima jedne velike mrlje pred kom se nalazimo otvorenih usta. O stvarnosti se odlučuje u jeziku, ne u nekom "vanjezičkom". O tome se, na kraju, radi i ovde, koja će interpretacija događaja da pobedi – ona koja ovaj protest naziva skupom stranih plaćenika, ili ona druga koja u istom vidi potencijal za nicanje nove srpske levice. "Objektivno", taj se protest odigrao, ali niko ne zna šta je stvarno bilo. Tek borbom u jeziku treba da odredimo o čemu se tu radi. Stvarnost nije briga šta mi mislimo, ona radi i bez nas. Nama zato ostaje jezik i borba u istom. Klasna borba, da dodam. Ne zove se dijalektički materijalizam tako za džabe.
Što se tiče toga ko je iz redova levice bio na protestu (ja nisam bio, imao sam upalu unutrašnjeg uva pa zlobnici mogu da kažu da me je bolelo uvo za isti) oni koji me poznaju sigurno očekuju da Vam odgovorim Napoleonovim rečima: "Ja sam revolucija", ergo, šta ćete više! Šalu na stranu, ja sam protiv prelakog odbacivanja onih koji su se skupili na tom protestu. Naravno da ne bih rekao "TO je prava levica" jer na kraju krajeva levica se gradi kroz permanentnu revoluciju. Inherentno je levici da nikada nije "TO" već da stalno napreduje. Ili da nazaduje. Kako je kancelar Mao rekao: "Iz jednog poraza u sledeći, do finalne pobede!" I neoliberali i tradicionalisti imaju "TO", komunisti se razlikuju baš po odbacivanju bilo čega što je "TO".
Preporuke:
0
0
5
sreda, 29 oktobar 2008 20:18
vuk, onaj pravi
za autora: Hvala vam na iscrpnom odgovoru, ovako je mnogo zanimljivije. Ovom prilikom se ne bih upuštao u polemiku oko "retorike", mada nisam od raskida. Spomenuo sam to ne toliko zbog vas, nego zbog Žižeka kao "jačeg" argumenta, ali o tome nekom drugom prilikom. Ovoga puta me mnogo više interesuje TO. Šalu na stranu, priznajem da vas nisam shvatio zašto vi ne bi olako odbacivali "levicu" koja se tamo okupila? Koje to ličnosti ili organizacije sa tog "antifašističkog skupa", po vama, pripadaju miljeu levice? Ova moja pitanja nisu provokacija, već pokušaj da se vratimo na teren argumentovane polemike, ako je to ikako moguće. Jer, ja tamo nisam video nikakvu levicu, ne zato što me je bolelo uvo, već zato što je nije bilo. Bar ne one u koju bi mogli polagati nekakvu nadu...
Preporuke:
0
0
6
sreda, 29 oktobar 2008 21:23
Vladan Milanko
Za Vuka, onog pravog: Da bih odgovorio na pitanje ko je tamo bio predstavnik prave levice, prvo bih se fokusirao ne na to KO već ŠTA, u smislu šta se tamo radilo. Tu se pozivam na argument iz jednog intervjua sa prof. Maldenom Kozomarom (intervju dostupan na sajtu Kontra-punkta) gde prof. Kozomara povodom studentskih protesta 2007 kaže: "Ono što je meni očito to je da ovaj protest nezavisno od političkih uverenja studenata koji u njemu učestvuju, ima ono što biste nazvali levi smisao. On to ima potpuno nezavisno. Svi mogu biti, recimo studenti rojalisti, mogu biti rasisti, šta god hoćete, ali ovaj protest sa ovakvim zahtevima prosto ima levi smisao." Ne znam da li bi se prof. Kozamara složio sa mnom, ali bih ja istu liniju argumentacije primenio na ovaj protest. Ima nečega nečuvenog u ovoj dvostrukoj potvrdi, u dvostrukoj afirmaciji norme antifašizma. Iako je zabranjen, oni još protestuju protiv toga. Time pokazuju da samo slovo zakona smatraju nedovoljnim, nepotpunim bez ove afirmacije. Prelako i pogrešno je zato otpisivati ih, kao što sam već rekao u tekstu, zbog "nedžentlmenskog" ponašanja, te po onoj prozaičnoj liniji "kakvi su to anarhisti ako ih čuva policija". Pokazali su da levica želi vlast, da želi više vlasti, da nije gadljiva kad je vlast u pitanju. Mislim da je baš zato ovaj protest privukao toliku pažnju desnice, jer je levica prestala da se sakriva po budžacima, da bude skup dežurnih marginalaca. Umesto toga, pokazala je da pretenduje na mesto ozbiljnog protivnika. Uspeh ovog protesta iščitavam iz reakcije s desna, koja je ovog puta još uvek prilično burna. Uspeli su da protresu desnicu. Ne samo skinse, već ove druge, bitnije, na višim položajima, koji su se osetili prozvanima kad se napala desnica ovako, s dvostrukom afirmacijom. Bez te dvostruke afirmacije, ljudi misle da su pravila tu da se krše. Ovako, pokazuje se da je ozbiljnija stvar u pitanju, kad neko pravila još i podrži iako ne mora.
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 30 oktobar 2008 11:53
vuk, onaj pravi
za gospodina Milanka: Najbolje da odmah na početku priznam da sam zbunjen elegancijom i, bar za mene, neobičnom argumentacijom vašeg odgovora i da mi je zbog njega današnji dan dobrano zavredeo. Svejedno, nisam ubeđen, daleko bilo. Prvo, antifašizam nikako ne može biti vezan isključivo za levicu, čak ni u Srbiji. Mislim, to ja vama u vezi sa „levim smislom“ protesta, samo zato što je „antifašistički“. A nečiji marketinški motivi? A drug ministar policije sa dvostrukim standardima, baš kako i priliči „pravovernom evropejcu“ i sve ostalo što se odigravalo oko i na marginama tog „protesta“? Doduše, za neke je naša policija ponovo leva, pa ako je zvanična levica čuvala anarhiste, može se zaključiti da je tu bilo i nekog „dvostrukog levog smisla“, što da ne? Drugo, ako ta „levica“ hoće (u) vlast, kako onda da joj ta ista vlast pomaže i čak napadno štiti? Hoće vlast da se „samosmeni“? Nešto tu ne štima. Posmatraču sa strane sve to više liči da vlast, a bogami i neko drugi iz senke, zloupotrebljava izvesnu, malu i ideološki prilično neprofilisanu gomilu bukača za neke svoje, ne baš tako skrivene ciljeve. Sve to što se događalo na „protestnom skupu“ daleko više liči na manipulaciju marginalcima, do da ti isti marginalci dvostruko afirmišu norme antifašizma, kao što i oni „sa druge strane ulice“ nisu baš mnogo sigurni u „svoje“ norme fašizma (nacizma). Pogotovo ako se u obzir uzmu političke i NVO ličnosti i njihova reputacija, umešanih u organizaciju i medijsku promociju tog „antifašističkog“ skupa. Mislim, sve njih jako dobro znamo i nije bitno imenovati ih, a nije ni „politički korektno“. Možda, čak, ni na stranicama NSPM. Ali, zato možemo izreći mišljenje da se radi o, zapravo, dvostrukoj manipulaciji. Doduše, vrlo smislenoj! Ipak, hvala vam na odgovoru, obogatili ste moja saznanja o levim premišljanjima u nas. Vredelo je!
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 30 oktobar 2008 21:12
Vladan Milanko
@Vuk
Čini mi se da glavni "podzemni tok" ovog dijaloga o antifašističkom protestu vodi ka tezi kojom bi se htelo na istu stranu staviti i neoliberalne ali i one struje kod kojih sam (makar ja) detektovao potencijal za rađanje nove srpske levice. Ne slažem se sa istom a ovo je motiv mog neslaganja: Pre nekog vremena u časopisu "Vreme" objavljen je tekst "Opasna uopštavanja: Šta vole mladi" Tamare Skroce. "Vreme" je ovaj tekst smatralo dovoljno važnim da se nađe u rubrici tema broja (broj 895. dostupan na internetu). U tom tekstu Skroca se bavi mnogim autorima a negde pri kraju izdvaja tri. Prva dva su S. Reljić iz "NIN"-a i G. Đorđević čije je tekst objavljen na sajtu NSPM. Skroca ih otpisuje po kratkom postupku služeći se standardnim "drugosrbijanskim" argumentima kojima se otpisuju tradicionalisti. U principu, ona kaže: "OK, ovo su standardni argumenti srpske desnice, na njih smo navikli, već su postali folklor ili inventar ovde pa sa njima znamo kako možemo i trebamo". Treći autor kojim se bavi Skroca sam ja. Dok je prvu dvojicu lako otpisala jer postoji već ustaljena šema kako se otpisuju njihove pozicije, sa pozicijom koju sam ja zastupao ima mnogo više problema. U principu, ona kaže "Korak dalje od Reljića i Đorđevića odlazi ovaj ludi Milanko, koji predlaže kubanski model (!), predlaže ne neku papazjaniju istočnog i zapadnog, miks kapitalističkog i antikapitalističkog za kakav se zalažu naši desničari, već dosledno i radikalno odstranjivanje zapadnih/kapitalističkih vrednosti". Za mene je ovaj tekst bio jasan znak da sam na jako dobrom tragu. Takođe, vrednost ovog Skrocinog teksta je i u tome što se jasno pokazuje ko su pravi neprijatelji pro-zapadne/pro-kapitalističke orijentacije. Zato bi baš desnica bila ta koja mnogo buči da bi sakrila da se tek prividno bori za drukčije vrednosti. Koliko onda levica može da bude dobar i postojan saveznik u savezu sa liberalima ili sa bilo kim ko se nalazi desno? Da ne pominjemo onu frazu o "guji u nedrima"...
Preporuke:
0
0
9
četvrtak, 30 oktobar 2008 22:35
ramon merkader
puna podrska kamaradu Milanku u borbi protiv Zmajevog gnezda.
Preporuke:
0
0
10
petak, 31 oktobar 2008 02:41
Vladan Milanko
@Ramon Merkader,
Hvala na podršci!
Preporuke:
0
0
11
petak, 31 oktobar 2008 11:42
vuk, onaj pravi
Za Milanka: Moguće je, čak vrlo, da postoji „podzemni tok“ i da ste na pravom tragu. Recimo, trpanje na istu gomilu sa liberalima jako liči na tako nešto. Usvajajući u potpunosti vašu argumentaciju i da vas više zanima ŠTA se tamo dogodilo, kao i da vam se čini da u manifestaciji postoji neki dublji, levi smisao, ipak se i vi na kraju morate proveriti, zar ne? Mislim, ne verujem da ste spremni da prosto ignorišete neke druge poglede. Ja se i dalje pitam da nismo svi mi, ipak, učestvovali u jednoj predstavi za javnost iliti medije? Kako to utvrditi? Mene, recimo, daleko više orjentiše u zaključivanju KO je organizovao, sponzorisao, štitio i medijski promovisao taj skup. Kako su se među glavnim markentiškim promoterima „primenjenog antifašizma“ našli, između mnogobrojnih „glavatih“ figura i neki „fireri i firerice“ iz naše političke elite, da ne kažem sokaka, skloniji sam da zaključim da se na protestu odigrala predstava za javnost, ne samo našu, a da smisao potražim u samom medijskom odjeku koji je, očigledno, mnogima bio potreban. Ne sporim da se u nekim mladim i usijanim glavama možda i odigralo nešto nalik na „levosmisleni“ antifašistički skup, ali gledajući na „postskupne“ rezultate, ja i pored najbolje volje ne mogu da nađem ništa iole značajno za našu novu levicu, izuzimajući vaše tekstove. Mislim, od „glavonja“ se te „usijane glave“ i eventualne ideje rođene na tom skupu ne vide. Doduše, priznajem da nisam dovoljno informisan. Inače, nadam se da ste me razumeli bar kao ja vas, Srbiji je jako potrebna nova levica i ja bih vrlo voleo da ste vi u pravu, a da sam ja zaveden Antonićevim pisanjem.
Preporuke:
0
0
12
petak, 31 oktobar 2008 17:27
Vladan Milanko
@Vuk,
Ako bih se, kako sugerišete, pozabavio time ko je organizovao protest, ne bih stigao do nekog drukčijeg zaključka od onog koji sam svojevremeno izneo u tekstu "Zašto protestanti nisu poslušali Tomislava Nikolića?" Videli ste taj protest tada, organizovan od strane SRS. Da li je tamo i tada bilo bitno ko ga je organizovao? Da li je organizator "iz senke" komandovao masom? Teško, rekao bih. Tada, u tom tekstu, odricao sam kritičarima SRS pravo da SRS smatraju odgovornim za sve što se zbilo na tom protestu, a istom linijom nastavljam i kada je ovaj sada protest u pitanju. Organizator je uvek na mestu gospodara, a gospodar kaže: "Radi!" Gospodar ne zna kako da radi i ne zna šta da radi, dok onaj kojim gospadar gospodari zna. Možete da kažete da sam ja, kao pravi komunista, sklon da mase uvek posmatram odvojeno od onih koji pokušavaju da ih kontrolišu. Ali nezavisno od toga, tvrdio bih da tu ima nečega. Mase imaju svoju volju, da ne kažem "um", koji funkcioniše nezavisno od svakoga ko se pojavljuje kao njihov gospodar (ili "gospodar"). Drago mi je da čujem da smatrate da je Srbiji potrebna nova levica. Još bih pomenuo da ima nečega i u Vašoj "paranoičnoj" analizi "poleđine" događaja. Daleko od toga da bih prigovarao toj i takvoj "paranoji", baš suprotno, mislim da je to pravi put dobre analize, samo ako "paranoja" nije kratkog daha, ako se ne zadovolji prvim što nađe ispod površine. Hvala Vam na ovom razgovoru, lep pozdrav!
Preporuke:
0
0
13
petak, 31 oktobar 2008 17:44
Paracelzus
Gospodine Milanko, niste li ovde izneli dve suprotne teze? Prvo u tekstu pričate o Kantovoj podeli na "iz dužnosti" i "u skladu sa dužnošću" a onda u ovom odgovoru na komentar pričate o Paskalu i verniku za kog je dovoljno da klekne da bi bio vernik.
Preporuke:
0
0
14
petak, 31 oktobar 2008 20:47
Vladan Milanko
@Paracelzus,
Hvala Vam na ovom pitanju.
U SSSR-u se smatralo da se ide putem istorijske nužnosti, ali to nije uzrokovalo prepuštanje struji koja nosi, već baš naprotiv, moralo se raditi da bi se nužnost ostvarila. Znači, nužno ne može da se ne dogodi, ali da bi se dogodilo mora da se na tome radi. Drugim rečima, ne može da se ne radi ono što je nužno. Oni koji bi se, u susretu s predstojećom nužnošću, prepustili i rekli "ako je nužno, to će se desiti radio ja na tome ili ne" zapravo ne priznaju nužno kao nužno. Da priznaju, videli bi da nemaju izbora nego da rade ono što je nužno da bi se nužno dogodilo. Dakle, nije da suštine nema, ima je, ali u pojavi. Raditi iz dužnosti, ili iz nužnosti, znači raditi na tome, jer je nemoguće na tome ne raditi. A raditi u skladu sa dužnošću ili u skladu sa nužnošću a zapravo imati nešto što pada van te nužnosti kao primarno zapravo znači ni ne raditi na tome. Oni koji rade "u skladu sa..." zapravo ni ne rade. Suština vere, bar paskalovski, nije u unutrašnjim doživljavanjima, već u spoljašnjim ritualima. Veruješ ako radiš tj. ako se moliš, a ako se ne moliš, možeš da osećaš šta god hoćeš, nisi vernik. "U skladu sa" je odrađivanje, otaljavanje, a to niko ne priznaje kao posao. Zato, kad neko kaže: "oni tako rade ali misle nešto drugo" to ovde ne može biti ozbiljno uzeto u obzir. Ako tako rade, to i misle.
Preporuke:
0
0
15
subota, 01 novembar 2008 12:48
Paracelzus
Hvala Vam na odgovoru. Čudno ali ubedljivo shvatanje Kanta a čudno je zato što je materijalističko. A Kant se uobičajeno čita kao idealista. Po ovome što ste rekli, postupanje "u skladu sa dužnošću" je neko postupanje koje ima dve suštine pa nema ni jednu zapravo, a postupanje "iz dužnosti" je postupanje u skladu sa jednom suštinom. Sjajan tekst i sjajni komentari. Želim Vam sve najbolje.
Preporuke:
0
0
16
subota, 01 novembar 2008 12:49
vuk, onaj pravi
za autora: I ja se vama zahvaljujem na produktivnom (za mene) dijalogu, ali još više na odluci da se „upustite“ u polemiku sa čitaocima. Iskreno se nadam da će „pelcer“ pustiti korene i da će i drugi autori krenuti vašim stopama, jer je uspostavljanje dijaloga sa autorima veoma korisno za čitaoce, zbog dodatnih razjašnjenja, a mora se priznati i da je „rasčitavanje“ ovakvih tekstova na taj način neuporedivo zanimljivije. Bez ambicije da vas osporim, upoređivanje skupova nije na mestu, što bi rekao naš narod, u pitanju su „babe i žabe“! Inače, zapazio sam vašu ondašnju reakciju na skup SRS i priznajem da nisam naišao na slične reakcije kod drugih analitičara, te vam se doslednost ne može zameriti. Ali, ja vam to nikako i nisam zamerio, niti u jednom trenutku. Još manje ideološki pristup! A usvojio sam i vašu argumentaciju. Ono na čemu ja zameram i plediram je rezultat, efekat! Najuprošćenije, ko je od svega toga imao koristi? Jer, taj je manipulator! Još jednom hvala, uz pozdrav i želju da održite dijalog sa čitaocima na ovim stranicama, svima nam je neophodan.
Preporuke:
0
0
17
subota, 01 novembar 2008 22:23
Vladan Milanko
@Paracelzus,
vrlo ste pristojni u svojim ocenama nečuvenog materijalističkog čitanja Kanta ali na svu sreću nisam ja na svoju ruku počeo da praktikujem isto, pa odgovornost prenosim na knjigu "Realno iluzije" Alenke Zupančič, pod čijim sam utiskom još uvek iako sam je davno čitao. Što se tiče toga da u "u skladu sa dužnošću" figuriraju dve dok u "iz dužnosti" jedna suština, tu ste potpuno u pravu i, ako smem, samo bih još da dodam da se konsekventno materijalističko čitanje Kanta ne zaustavlja na konceptu "iz dužnosti" koji ima jednu suštinu, već bi se tu još onda uračunavalo i - ništa. "Iz dužnosti" ima jednu suštinu - dužnost; ali osim toga nije da nema više ništa, već ima ništa. Time što se uračunava ovo ništa, dobija se onaj materijalistički momenat u kom u poslednjoj instanci nešto ostaje nesimbolizovano, nemoguće za integraciju u simbolički, jezički, misaoni poredak. Tako, na kraju ispada da je u pitanju ne jedna suština već "ni-jedna", u smislu da je jedna-sa-manjkom, a manjak upravo dolazi preko neuspeha potpunog integrisanja. Idealizam bi imao jedno koje je celo, bez ostatka, u koje se sve uračunava, a materijalizam se baš preko tog nesvodivog ostatka razlikuje od idealizma. Jedno-sa-manjkom u "iz dužnosti" bi zato bilo ono što tera da se radi da bi se postiglo ono što je svakako neizbežno, nužno. Hvala Vam na Vašim inspirativnim komentarima!
@Vuk, onaj pravi,
imaću u vidu zamerke koje ste izneli, ali ću im pristupati iz ugla iz kog inače pristupam problemima, nadam se da ćete imati razmevanja za to, jer verujem da ja drukčije ni ne mogu. Takođe, nadam se da ćemo još razgovarati, ako ne povodom ovog, onda povodom nekog drugog teksta. Da dodam još, mislim da ste u pravu, i da ne samo čitaoci dobijaju priliku da putem ovih komentara dublje zađu u tekst, već i sam autor. Zahvalio bih se i Vama i ostalima koji su učestvovali u ovom razgovoru, a onda i NSPM-u koji nam je omogućio da ovde razgovaramo ovim povodom.
Preporuke:
0
0
18
nedelja, 02 novembar 2008 18:41
Kray
Veoma mi se svideo onaj deo o ne- ili nadpartikularnom, tj. univerzalnom. Nekako sam sebe, celog zivota zaista dozivljavao delom univerzuma, bez obzira sta se ovde, u nasem svetu desavalo. Mislim da bih se mogao nazvati univerzumskim levicarom. Ali, ako je ovaj nas deo (partikula) univerzuma usmeren zaista protiv jednje manje partikule - Srbija ili jos bolje srpski narod u Srbiji i u okolini, van nje (sada drzavama, nekad bivskim republikama u SFRJ, van nje), univerzumski levicar postajem tako sto postajem "lokalni" desnicar. Stajem na stranu onog koji nosi tezinu nepravde da bih poravnao balans. Podsetiću, Srbi su poslednji konstituisali nacionalnu državu (što je mnogim "levičarima" ovde zasmetalo, interesantno kako im nije smetalo kada su to radili drugi, lišavajući baš te Srbe konstitutivnosti, do koje se kroz istoriju nije lako dolazilo). Dalje, Srbi kao konstitutivan narod u Hrvatskoj nisu imali pravo na samoopredeljenje, a Albanci na Kosovu, kao "narodnost" u SFRJ su imali. Dalje, Srbi se prozivaju za "genocid" u Srebrenici, u Republici Srpskoj se poništavaju ugovori o zameni i prodaji nekretnina, jer su tobože jedino oni bili prisilni, dok egzodus i zaista etničko čišćenje i genocid Srba iz Hrvatske, a bogami i sa Kosova ostaje, ne nekažnjen, nego nagrađen "euroatlantskim" integracijama. Vidite, u ovakoj konstelaciji snaga, "prava" i "pravde", mogu i moram biti jedino partikularan, da bih u globalu bio univerzalan. Isto bih postaupio kada su u pitanju Jevreji u drugom svetskom ratu, ili Indijanci ili Maje, Inke i ostale partikule kojima je nanosena nepravda. Kroz partikularno, dakle desnicarsko poravnanje idemo ka univerzalnom, dok se stvari ne promene.
Preporuke:
0
0
19
nedelja, 02 novembar 2008 22:49
Vladan Milanko
@Kray,
Sad mi se čini kao da sam u svom prošlom komentaru - sa onim "Jedno", "ne-Jedno", "Jedno-sa-manjkom" itd. - zvučao kao mistik, te da mi to sada vraćate "sa kamatom" pominjući "univerzumsku levicu". Tako mi i treba! Pada mi na pamet da eventualno mogu da se branim tako što ću reći da meni "Jedno-sa-manjkom" ide uz onu staru dobru ali krajnje rogobatnu definiciju proleterijata, koji se definiše kao "klasa svih klasa zato što nije klasa". Proleterijat je univerzalna klasa baš zato što, stricto senso, ni nije klasa. Univerzalno se postiže preko partikularnog koje negira svaku partikularnost, pa na kraju i sebe. Tako bi to išlo. Ljudožderstvo se istrebljuje tako što pojedemo sve ljudoždere, uključujući i nas same ako smo ljudožderi, na samom kraju. OK, ovo je preširoko, ali mislim da vodi negde. U svakom slučaju, ovo što kažem znači da se ne bih složio sa prostim stajanjem na stranu ugroženoga. Ja ne mislim da Jevreji imaju pravo da kažnjavaju zato što su bili kažnjavani, ne mislim da za njihovu patnju treba da plate Palestinci, i mislim da je jedan od vidova današnjeg totalitarizma ispoljen baš preko cenzurisanja kritike Jevreja. Tu je Alen Badju napisao značajan rad, u kom se itekako suprotstavio jevrejskom desničarenju, pa su ga zato kvalifikovali kao anti-semitski nastrojenog autora. Ne mislim da treba da se iko oseća udobno u ulozi žrtve, pa da sebi preko svog žrtvovanja obezbeđuje izuzimanje od odgovornosti. Da odemo još malo dalje, jer ste pomenuli nešto što identifikujem kao antiglobalizam, i da tu kažem da jesam za antiglobalizam - ali samo ako ima levičarski predznak. Tu smatram da čovek mora da bude oprezan jer prosto biti antiglobalista jako često znači biti desni antiglobalista. Znači, antiglobalizam, s obzirom na to kakav je i šta je "globalizam" sada - Da! ali kakav!
.jpg)
Naravno, vama je Antonić zasmetao jer ste se verovatno i sami prepoznali u njegovom tekstu.
@Neofit,
U filmu "Bal vampira" R. Polanskog, ima jedna scena kada vampir ulazi kroz prozor, a tu ga dočeka lovac na vampire koji, čim ugleda vampira, izvadi golemi krst. Vampir gleda u krst i počne da se smeje. Pa kaže ovome: "Imate pogrešnog vampira!" Naime, vampir je Jevrejin, i krst na njega ne deluje. Tako i Vi ovde, "imate pogrešnog vampira". Na Vaše da je moj tekst "trla baba lan" mogu samo da se zahvalim, jer kad mi neko kaže tako nešto, to doživljavam kao kompliment. To je prvi promašaj, jer ovo "trla baba lan" znači da je u pitanju neko ko se razlikuje od većine danas, a većina stalno nešto radi, jer se plaši da stane i da za promenu misli. Drugi promašaj jeste to što se obraćate materijalisti s argumentom da se radi o prividu, dok se suština krije... Pa ne, privid je, za materijalistu, suština. Posle čitanja Paskala, kod kog je dovoljno da neko klekne pa da bude vernik, te nije uopšte potrebno da negde "u dubini duše" veruje, zatim posle čitanja Altiserovog čitanja Spinoze, pa onda posle analize Hegelovog "duh je kost" sprovedene u tekstovima Mladena Dolara i Slavoja Žižeka, ne mogu da mislim da je ovakvo stajalište kakvo je moje nečuveno. Ima ljudi koji tako misle, sad to što Vi ne mislite tako, čini Vas onima koji tako ne misle... Ja imam bradu zato što dosta čitam i pišem a brijanje mi oduzima vremena, pa se moja pojava već tako preklapa sa mojom suštinom. Na kraju, Vi kažete da sam se ja prepoznao u Antonićevom tekstu. Ne slažem se. Ali da dodam, smatram da ste se Vi pogrešno prepoznali u mom tekstu, pa je to i takvo pogrešno prepoznavanje urodilo nabrojanim potonjim promašajima.
Da Vam odgovorim na ovo prvo, o argumentima i retorici, kritikom podele sveta na 1) svet u jeziku, i na 2) svet van jezika. To bi, u prevodu, bila Hegelova kritika Kantovog shvatalja dijalektike. Dok je po Kantu, ovako uprošćeno, dijalektika retorika, po Hegelu je sama stvarnost dijalektična, a ja sam tu hegelijanac. Kategorije kao što su istina i ne-istina moguće su tek kroz prizmu jezika. Ako postuliramo svet van jezika, rizikujemo da dobijemo svet o kom se niti može, niti vredi, niti sme govoriti. Jezičke kategorije prethode shvatanju stvarnosti, bez jezika, bez promišljanja, nema ni sveta ni stvarnosti, a ima jedne velike mrlje pred kom se nalazimo otvorenih usta. O stvarnosti se odlučuje u jeziku, ne u nekom "vanjezičkom". O tome se, na kraju, radi i ovde, koja će interpretacija događaja da pobedi – ona koja ovaj protest naziva skupom stranih plaćenika, ili ona druga koja u istom vidi potencijal za nicanje nove srpske levice. "Objektivno", taj se protest odigrao, ali niko ne zna šta je stvarno bilo. Tek borbom u jeziku treba da odredimo o čemu se tu radi. Stvarnost nije briga šta mi mislimo, ona radi i bez nas. Nama zato ostaje jezik i borba u istom. Klasna borba, da dodam. Ne zove se dijalektički materijalizam tako za džabe.
Što se tiče toga ko je iz redova levice bio na protestu (ja nisam bio, imao sam upalu unutrašnjeg uva pa zlobnici mogu da kažu da me je bolelo uvo za isti) oni koji me poznaju sigurno očekuju da Vam odgovorim Napoleonovim rečima: "Ja sam revolucija", ergo, šta ćete više! Šalu na stranu, ja sam protiv prelakog odbacivanja onih koji su se skupili na tom protestu. Naravno da ne bih rekao "TO je prava levica" jer na kraju krajeva levica se gradi kroz permanentnu revoluciju. Inherentno je levici da nikada nije "TO" već da stalno napreduje. Ili da nazaduje. Kako je kancelar Mao rekao: "Iz jednog poraza u sledeći, do finalne pobede!" I neoliberali i tradicionalisti imaju "TO", komunisti se razlikuju baš po odbacivanju bilo čega što je "TO".
Čini mi se da glavni "podzemni tok" ovog dijaloga o antifašističkom protestu vodi ka tezi kojom bi se htelo na istu stranu staviti i neoliberalne ali i one struje kod kojih sam (makar ja) detektovao potencijal za rađanje nove srpske levice. Ne slažem se sa istom a ovo je motiv mog neslaganja: Pre nekog vremena u časopisu "Vreme" objavljen je tekst "Opasna uopštavanja: Šta vole mladi" Tamare Skroce. "Vreme" je ovaj tekst smatralo dovoljno važnim da se nađe u rubrici tema broja (broj 895. dostupan na internetu). U tom tekstu Skroca se bavi mnogim autorima a negde pri kraju izdvaja tri. Prva dva su S. Reljić iz "NIN"-a i G. Đorđević čije je tekst objavljen na sajtu NSPM. Skroca ih otpisuje po kratkom postupku služeći se standardnim "drugosrbijanskim" argumentima kojima se otpisuju tradicionalisti. U principu, ona kaže: "OK, ovo su standardni argumenti srpske desnice, na njih smo navikli, već su postali folklor ili inventar ovde pa sa njima znamo kako možemo i trebamo". Treći autor kojim se bavi Skroca sam ja. Dok je prvu dvojicu lako otpisala jer postoji već ustaljena šema kako se otpisuju njihove pozicije, sa pozicijom koju sam ja zastupao ima mnogo više problema. U principu, ona kaže "Korak dalje od Reljića i Đorđevića odlazi ovaj ludi Milanko, koji predlaže kubanski model (!), predlaže ne neku papazjaniju istočnog i zapadnog, miks kapitalističkog i antikapitalističkog za kakav se zalažu naši desničari, već dosledno i radikalno odstranjivanje zapadnih/kapitalističkih vrednosti". Za mene je ovaj tekst bio jasan znak da sam na jako dobrom tragu. Takođe, vrednost ovog Skrocinog teksta je i u tome što se jasno pokazuje ko su pravi neprijatelji pro-zapadne/pro-kapitalističke orijentacije. Zato bi baš desnica bila ta koja mnogo buči da bi sakrila da se tek prividno bori za drukčije vrednosti. Koliko onda levica može da bude dobar i postojan saveznik u savezu sa liberalima ili sa bilo kim ko se nalazi desno? Da ne pominjemo onu frazu o "guji u nedrima"...
Hvala na podršci!
Ako bih se, kako sugerišete, pozabavio time ko je organizovao protest, ne bih stigao do nekog drukčijeg zaključka od onog koji sam svojevremeno izneo u tekstu "Zašto protestanti nisu poslušali Tomislava Nikolića?" Videli ste taj protest tada, organizovan od strane SRS. Da li je tamo i tada bilo bitno ko ga je organizovao? Da li je organizator "iz senke" komandovao masom? Teško, rekao bih. Tada, u tom tekstu, odricao sam kritičarima SRS pravo da SRS smatraju odgovornim za sve što se zbilo na tom protestu, a istom linijom nastavljam i kada je ovaj sada protest u pitanju. Organizator je uvek na mestu gospodara, a gospodar kaže: "Radi!" Gospodar ne zna kako da radi i ne zna šta da radi, dok onaj kojim gospadar gospodari zna. Možete da kažete da sam ja, kao pravi komunista, sklon da mase uvek posmatram odvojeno od onih koji pokušavaju da ih kontrolišu. Ali nezavisno od toga, tvrdio bih da tu ima nečega. Mase imaju svoju volju, da ne kažem "um", koji funkcioniše nezavisno od svakoga ko se pojavljuje kao njihov gospodar (ili "gospodar"). Drago mi je da čujem da smatrate da je Srbiji potrebna nova levica. Još bih pomenuo da ima nečega i u Vašoj "paranoičnoj" analizi "poleđine" događaja. Daleko od toga da bih prigovarao toj i takvoj "paranoji", baš suprotno, mislim da je to pravi put dobre analize, samo ako "paranoja" nije kratkog daha, ako se ne zadovolji prvim što nađe ispod površine. Hvala Vam na ovom razgovoru, lep pozdrav!
Hvala Vam na ovom pitanju.
U SSSR-u se smatralo da se ide putem istorijske nužnosti, ali to nije uzrokovalo prepuštanje struji koja nosi, već baš naprotiv, moralo se raditi da bi se nužnost ostvarila. Znači, nužno ne može da se ne dogodi, ali da bi se dogodilo mora da se na tome radi. Drugim rečima, ne može da se ne radi ono što je nužno. Oni koji bi se, u susretu s predstojećom nužnošću, prepustili i rekli "ako je nužno, to će se desiti radio ja na tome ili ne" zapravo ne priznaju nužno kao nužno. Da priznaju, videli bi da nemaju izbora nego da rade ono što je nužno da bi se nužno dogodilo. Dakle, nije da suštine nema, ima je, ali u pojavi. Raditi iz dužnosti, ili iz nužnosti, znači raditi na tome, jer je nemoguće na tome ne raditi. A raditi u skladu sa dužnošću ili u skladu sa nužnošću a zapravo imati nešto što pada van te nužnosti kao primarno zapravo znači ni ne raditi na tome. Oni koji rade "u skladu sa..." zapravo ni ne rade. Suština vere, bar paskalovski, nije u unutrašnjim doživljavanjima, već u spoljašnjim ritualima. Veruješ ako radiš tj. ako se moliš, a ako se ne moliš, možeš da osećaš šta god hoćeš, nisi vernik. "U skladu sa" je odrađivanje, otaljavanje, a to niko ne priznaje kao posao. Zato, kad neko kaže: "oni tako rade ali misle nešto drugo" to ovde ne može biti ozbiljno uzeto u obzir. Ako tako rade, to i misle.
vrlo ste pristojni u svojim ocenama nečuvenog materijalističkog čitanja Kanta ali na svu sreću nisam ja na svoju ruku počeo da praktikujem isto, pa odgovornost prenosim na knjigu "Realno iluzije" Alenke Zupančič, pod čijim sam utiskom još uvek iako sam je davno čitao. Što se tiče toga da u "u skladu sa dužnošću" figuriraju dve dok u "iz dužnosti" jedna suština, tu ste potpuno u pravu i, ako smem, samo bih još da dodam da se konsekventno materijalističko čitanje Kanta ne zaustavlja na konceptu "iz dužnosti" koji ima jednu suštinu, već bi se tu još onda uračunavalo i - ništa. "Iz dužnosti" ima jednu suštinu - dužnost; ali osim toga nije da nema više ništa, već ima ništa. Time što se uračunava ovo ništa, dobija se onaj materijalistički momenat u kom u poslednjoj instanci nešto ostaje nesimbolizovano, nemoguće za integraciju u simbolički, jezički, misaoni poredak. Tako, na kraju ispada da je u pitanju ne jedna suština već "ni-jedna", u smislu da je jedna-sa-manjkom, a manjak upravo dolazi preko neuspeha potpunog integrisanja. Idealizam bi imao jedno koje je celo, bez ostatka, u koje se sve uračunava, a materijalizam se baš preko tog nesvodivog ostatka razlikuje od idealizma. Jedno-sa-manjkom u "iz dužnosti" bi zato bilo ono što tera da se radi da bi se postiglo ono što je svakako neizbežno, nužno. Hvala Vam na Vašim inspirativnim komentarima!
@Vuk, onaj pravi,
imaću u vidu zamerke koje ste izneli, ali ću im pristupati iz ugla iz kog inače pristupam problemima, nadam se da ćete imati razmevanja za to, jer verujem da ja drukčije ni ne mogu. Takođe, nadam se da ćemo još razgovarati, ako ne povodom ovog, onda povodom nekog drugog teksta. Da dodam još, mislim da ste u pravu, i da ne samo čitaoci dobijaju priliku da putem ovih komentara dublje zađu u tekst, već i sam autor. Zahvalio bih se i Vama i ostalima koji su učestvovali u ovom razgovoru, a onda i NSPM-u koji nam je omogućio da ovde razgovaramo ovim povodom.
Sad mi se čini kao da sam u svom prošlom komentaru - sa onim "Jedno", "ne-Jedno", "Jedno-sa-manjkom" itd. - zvučao kao mistik, te da mi to sada vraćate "sa kamatom" pominjući "univerzumsku levicu". Tako mi i treba! Pada mi na pamet da eventualno mogu da se branim tako što ću reći da meni "Jedno-sa-manjkom" ide uz onu staru dobru ali krajnje rogobatnu definiciju proleterijata, koji se definiše kao "klasa svih klasa zato što nije klasa". Proleterijat je univerzalna klasa baš zato što, stricto senso, ni nije klasa. Univerzalno se postiže preko partikularnog koje negira svaku partikularnost, pa na kraju i sebe. Tako bi to išlo. Ljudožderstvo se istrebljuje tako što pojedemo sve ljudoždere, uključujući i nas same ako smo ljudožderi, na samom kraju. OK, ovo je preširoko, ali mislim da vodi negde. U svakom slučaju, ovo što kažem znači da se ne bih složio sa prostim stajanjem na stranu ugroženoga. Ja ne mislim da Jevreji imaju pravo da kažnjavaju zato što su bili kažnjavani, ne mislim da za njihovu patnju treba da plate Palestinci, i mislim da je jedan od vidova današnjeg totalitarizma ispoljen baš preko cenzurisanja kritike Jevreja. Tu je Alen Badju napisao značajan rad, u kom se itekako suprotstavio jevrejskom desničarenju, pa su ga zato kvalifikovali kao anti-semitski nastrojenog autora. Ne mislim da treba da se iko oseća udobno u ulozi žrtve, pa da sebi preko svog žrtvovanja obezbeđuje izuzimanje od odgovornosti. Da odemo još malo dalje, jer ste pomenuli nešto što identifikujem kao antiglobalizam, i da tu kažem da jesam za antiglobalizam - ali samo ako ima levičarski predznak. Tu smatram da čovek mora da bude oprezan jer prosto biti antiglobalista jako često znači biti desni antiglobalista. Znači, antiglobalizam, s obzirom na to kakav je i šta je "globalizam" sada - Da! ali kakav!